Odredbom člana 38a Zakona o porezima na imovinu ("Službeni glasnik RS", br. 26/01...78/11) propisano je da se upis prava na nepokretnosti u zemljišnim, katastarskim i drugim javnim knjigama, ne može vršiti bez dokaza o plaćenom porezu na prenos apsolutnih prava, odnosno o plaćenom porezu na nasleđe i poklon.

Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je Odlukom broj IUz-225/2005 („Sl. glasnik RS“, br. 57/2012) da ova odredba Zakona o porezima na imovinu, nije u saglasnosti sa Ustavom, i da ista prestaje da važi danom objavljivanja Odluke u „Sl. glasniku RS".

Ustavni sud je u Odluci između ostalog utvrdio da je zakonodavac, mimo uslova propisanih Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa, propisao dodatni uslov za sticanje prava svojine na nepokretnosti i na taj način ograničio Ustavom zajemčeno pravo na imovinu utvrđeno odredbama čl. 58 Ustava.

Ustavni sud takođe nalazi da se propisivanjem ispunjenja fiskalnih obaveza kao uslova za prenos prava svojine sa sopstvenika (prodavca) na kupca ograničava sloboda pravnog raspolaganja kao posebnog ovlašćenja sopstvenika i, sledstveno tome, ograničava pravo svojine garantovano čl. 58 Ustava na strani prenosioca prava. Isti je slučaj i kod ugovora o poklonu nepokretnosti, jer se ograničava sloboda raspolaganja imovinom na strani poklonodavca kao vlasnika stvari, bez obzira na činjenicu da je kod tih ugovora osnovni poreski obveznik poklonoprimac.