Zakonom su regulisane sledeće oblasti računovodstva u Srbiji:

• obveznici primene zakona,
• razvrstavanje pravnih lica,
• organizacija računovodstva i računovodstvene isprave,
• uslovi i način vođenja poslovnih knjiga,
• priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima,
• sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju,
• Registar finansijskih izveštaja,
• Nacionalna komisija za računovodstvo,
• nadzor nad sprovođenjem odredbi Zakona.

Poveravanje računovodstvenih poslova u Srbiji

Privredni subjekti u Srbiji mogu samostalno vršiti računovodstvene, odnosno knjigovodstvene poslove, preko zaposlenih lica kojima poveravaju vršenje računovodstvenih poslova, i dužni su da opštim aktom urede školsku spremu, radno iskustvo i ostale uslove za ovo zaposleno lice.

Međutim, računovodstvene poslove privredni subjekti u Srbiji u skladu za Zakonom mogu poveriti ugovorom, drugom privrednom subjektu registrovanom za pružanje računovodstvenih usluga koji ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga.

Novina koja je uvedena izmenama Zakona iz aprila 2018. je da osnivač, odnosno vlasnik, kao i član organa upravljanja privrednog društva koje ima registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga u Srbiji, ne može biti pravno lice koje je osuđeno pravosnažnom presudom za krivično delo u smislu zakona kojim se uređuje odgovornost pravnih lica za krivična dela, odnosno fizičko lice koje je pravosnažno osuđeno za krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti.

Ova mogućnost se ne odnosi na banke i druge finansijske organizacije, društva za osiguranje, davaoce finansijskog lizinga, dobrovoljne penzijske fondove, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, investicione fondove, društva za upravljanje investicionim fondovima, berze, brokersko-dilerska društva i faktoring društva.

Razvrstavanje pravnih lica u Srbiji

Pravna lica u Srbiji se razvrstavaju na mikro, mala, srednja i velika, u zavisnosti od prosečnog broja zaposlenih, godišnjeg prihoda i vrednosti imovine utvrđene na dan sastavljanja finansijskih izveštaja u poslovnoj godini.

Mikro pravna lica u Srbiji

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 10;

2) poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Mala pravna lica u Srbiji

U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mala pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 50;

2) poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Srednja pravna lica u Srbiji

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mala pravna, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma:

1) prosečan broj zaposlenih 250;

2) poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti;

3) prosečna vrednost poslovne imovine (izračunata kao aritmetička sredina vrednosti na početku i na kraju poslovne godine) 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

Velika pravna lica u Srbiji

U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za srednja pravna lica.

Propisano je i da se preduzetnici smatraju mikro pravnih licima u Srbiji.

Obaveza primena MRS i MSFI u Srbiji

Obaveza primena MSFI u Srbiji je predviđena za sledeće privredne subjekte:

• velika pravna lica,
• pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica),
• javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine.