Porez na dobit pravnih lica (PDP) se izračunava (sapooporezivanjem od strane poreskog obveznika) usklađivanjem računovodstvene dobit iz bilansa uspeha koji je pripremljen u skladu sa MSFI sa nepriznatim troškovima i neoporezivanim prihodima.
Uvod
- Porez na dobit pravnih lica (PDP) se izračunava (sapooporezivanjem od strane poreskog obveznika) usklađivanjem računovodstvene dobit iz bilansa uspeha koji je pripremljen u skladu sa MSFI sa nepriznatim troškovima i neoporezivanim prihodima.
- Poreska stopa je 15%.
Propisani nepriznati troškovi u poreske svrhe Glavni troškovi koji nisu priznati u poreske svrhe su:
- Troškovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti i troškovi koji se ne mogu dokumentovati
- Troškovi za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda.
- Troškovi za humanitarne, naučne, sportske, kulturne i verske namene koje premašuju 5% prihoda; Takva plaćanja se smatraju odbitna isključivo pod uslovom da su data organizacija koja je registrovana za ove delatnosti.
- Troškovi reprezentacije - do 0,5% prihoda.
Troškovi priznati u poreske svrhe po „keš principu“
Odnosi se na sledeće troškove:
- Obračunate ali neisplaćene naknade za odlazak u penziju i prestanka radnog odnosa;
- Rezervisanja za izdate garancije i ostala obezbeđenja.
Poreska amortizacija
- Stalna sredstva su materijalna i nematerijalna ulaganja čiji je vek trajanja duži od godinu dana i pojedinačnog sticanja cene u trenutku kupovine bio veći od bruto zarade po zaposlenom u Srbiji (prema poslednjim podacima koje objavljuje Zavod za statistiku).
- Sredstva koja se amortizuju su podeljeni u pet grupa za scrhu poreske amortizacije. Poreske stope amortizacije se razlikuju od 2,5% (zgrade i druge nepokretnosti) do 30% (računari, bilbordi, itd). Većina opreme je u trećoj grupi (amortizaciona stopa od 15%).
- Pravolinijski metod amortizacije se propisuje za prvu grupu osnovnih sredstava. Degresivne metod je propisan za sredstva u ostalim grupama.
Poreski podsticaji Zakon o porezu na dobit nudi nekoliko vrsta poreskih podsticaja:
- Poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva (20% od investicije); Poslovni entitet klasifikovan u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji kao malo preduzeće, ima pravo da koristi 40 odsto investicije kao poreski kredit;
- Poreski krediti za ulaganja u osnovna sredstva (80% od investicije) za preduzeća koja se bave proizvodnjom tekstilnih prediva i tkanina, odeće i krzna doradu i bojenje, prerada kože i proizvodnja predmeta od kože.
- 10 godina oslobađanje poreza za investicije preko 800 m dinara (oko 8m EUR);
- Prenos poslovnih gubitaka ne duže od pet godina.
Otpis potraživanja Ispravka vrednosti potraživanja se priznaje u poreske svrhe ukoliko ako je od roka za njihovu naplatu, odnosno realizaciju prošlo najmanje 60 dana.
Otpis potraživanja se priznaje za poreske svrhe pod sledećim uslovima:
- Da su prethodno bila uključena u prihode obveznika,
- Da je doneta odluka o otpisu;
- Da postoji dokazi o neuspeloj naplati preko suda.
Povezana lica i transferne cene
- Strane se smatraju povezane ako postoji mogućnost kontrole ili uticaja na poslovne odluke između njih. Vlasništvo nad većinom akcija se smatra kao izvor potencijalnog kontrole. Uticaj na poslovne odluke postoji kada strana direktno ili indirektno poseduje 50% ili više glasova, ili pojedinačno najveći deo glasova u organu upravljanja poreskog obveznika.
- Ako ista lica učestvuju u upravljanju ili kontroli obe kompanije, veza između firmama će se smatrati da postoji.
- Zakon o porezu na dobit zahteva da se sve transakcije sa transfernim cenama (tj. transakcije sa povezanim licima) posebno iskažu u poreskom bilansu obveznika, kao i vrednost tih transakcija po tržišnim cenama. Razlika se uključuje u oporezivu dobit.
Utanjena kapitalizacija
- Kamata i zavisni troškovi su u potpunosti priznati za poreske svrhe pod uslovom da krediti uzeti od povezanih pravnih lica ne prelaze iznos četvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala (desetostruki za banke).
- Pored toga, pravila o transfernim cenama se primenjuju do iznosa odbiti od poreza interes utvrđen u skladu sa tankom kapitalizacije praga.
Kapitalni dobici i gubici
- Kapitalni dobici mogu biti generisan od prodaje ili prenosa na drugi način uz naknadu (prodaja):
-Nekretnine -Prava industrijske svojine -Akcije, akcije, hartije od vrednosti i određenih hartija od vrednosti.
- Kapitalni dobitak se utvrđuje kao razlika između prodajne i kupovne cena tog sredstva, uskla]en u skladu sa odredbama zakona. U slučaju da je iznos negativan, u pitanju je kapitalni gubitak. Kapitalni dobitak se može prebiti sa kapitalnim gubicima dešavaju u istom periodu.
- Kapitalni dobici se oporezuju stopom od10% i oporezuju odvojeno od redovnih poslovnih profita.
- Kapitalni gubitak može biti prenet do pet godina i prebiti sa kapitalnim dobicima, ali ne i sa redovnim poslovnim dobitkom.
Porez po odbitku
- Sledeće vrste plaćanja nerezidentima podležu porezu po odbitku: dividende, autorske naknade, kamate, kapitalni dobici, zakupnine.
- Kapitalne dobitke koje u Srbiji ostvari nerezident, bilo od strane rezidenta ili nerezidenata podlaže plaćanju poreza po odbitku.
- Stopa poreza po odbitku predviđene Zakonom o porezu na dobit je je 20%. Međutim, može se smanjiti ili čak eliminisati odredbama važećih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i države primaoca tog dohotka.
- U cilju primene povoljnije stope predviđena DTT, primalac mora biti stvarni vlasnik prihoda i mora da obezbedi srpskoj strani potvrdu o rezidentnosti izdatu na obrascu propisanom od strane Ministarstva finansija Srbije.